obmanjivanje od a do š
Ovo je stravična istina o izraelskom nuklearnom programu: Godinama su lagali planetu, Iran je imao od koga da nauči
To što je Izrael lagao, ne opravdava što je Iran lagao
Izrael udara po iranskim nuklearnim postrojenjima, ali put do tajne bombe Teheranu je zapravo pokazao - Jerusalim, piše u svojoj analizi Washington Post.
Analizu u nastavku prenosimo u celosti:
"Zapamtite, Iran ne sme da ima nuklearno oružje. Vrlo jednostavno. Nema potrebe ulaziti u detalje. Jednostavno ne smeju imati nuklearno oružje" - rekao je skoro Donald Tramp.
"Iranski čelnici treba da znaju da moja politika nije obuzdavanje, već sprečavanje Irana da dođe do nuklearnog oružja." - Barak Obama, predsednik SAD-a, obraćanje AIPAC-u, 4. marta 2012.
"Verujem da žele da imaju sposobnost i znanje za izradu nuklearnog oružja. I znam da je u interesu celog sveta da ih se u tome spreči." - Džordž Buš Mlađi, predsednik SAD-a, 17. oktobra 2007.
Otkrivanjem iranskog nuklearnog programa 2002. svi američki predsednici su poručivali isto – Iran nikako ne sme doći do nuklearne bombe. Iran je još 1970. pristupio Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (NPT), kojim se zemlje bez nuklearnog oružja obavezuju da ga neće razvijati i da će dopuštati međunarodne inspekcije. No i šah Mohamad Reza Pahlavi, pre nego što je zbačen 1979., odupirao se američkim pritiscima da obuzda svoje nuklearne ambicije. Američke su obaveštajne službe sumnjale da želi da razvije bombu.
Pet godina nakon revolucije, nova iranska vlast pokreće tajni program proizvodnje fisijskog materijala za oružje.
To otkriće pokrenulo je decenijama dugu igru mačke i miša – pregovori, inspekcije, pritisci – sve do međunarodnog sporazuma iz 2015., u kojem je, pod vođstvom SAD-a, dogovoreno da Iran nikad ne sme doći do nuklearnog oružja. Iran se obavezao i na niz trajnih ograničenja i pojačan nadzor. Kritičari, pogotovo Izrael, smatrali su sporazum nedovoljno strogim. Tramp je 2018. povukao SAD iz sporazuma i obećao ispregovarati bolji. Nije.
I tako smo došli do danas – Tramp je u subotu naredio američki napad na iranska nuklearna postrojenja, čime se priključio nedelju izraelskih napada na iranske objekte.
Ali, ova priča nije o iranskom programu, već o izraelskom – i o tome kako je i Izrael godinama lagao SAD-u o svojim nuklearnim namerama. Ako je Iran ikad naučio kako da sakrije nuklearne ambicije, učio je od Izraela. Prema proceni Federacije američkih naučnika, Izrael je do 2021. imao oko 90 nuklearnih bojevih glava koje može isporučiti avionima, balističkim raketama sa kopna i verovatno krstarećim projektilima s mora.
Početak
David Ben-Gurion, prvi izraelski premijer, još je sredinom 50-ih zaključio da Izrael mora da ima nuklearno oružje – kao osiguranje u slučaju napada arapskih suseda. U decenijama koje su sledile, Izrael je u tajnosti nabavljao tehnologiju i materijal za razvoj nuklearnog programa, pritom godinama obmanjujući SAD i druge saveznike.
Nakon Suecke krize 1956., kada je Egipat zatvorio kanal, francuski zvaničnici su se osećali dužnima prema Izraelu jer nisu ispunili dogovorene obveze. Francuska je tajno pomogla Izraelu da izgradi reaktor u Dimoni u pustinji Negev, zajedno sa podzemnim postrojenjem za hemijsku reprocesiju – koje nikad nije zvanično postojalo na papiru.
Kad su Francuzi počeli da se dvoume i traže da se projekat zaustavi, Izrael je ponudio kompromis: Francuska će pomoći da se dovrši projekat, bez međunarodnih inspekcija, a Izrael će formalno garantovati da ne planira izradu nuklearnog oružja.
Prikrivanje
Krajem 1950-ih američke su obaveštajne službe otkrile postrojenje duboko u pustinji. Izraelski diplomate su tada tvrdile da se radi o tekstilnoj fabrici. Kad je ta priča pala u vodu, ponudili su novo objašnjenje – da je reč o istraživanju u području metalurgije, bez kapaciteta za reprocesiju potrebnu za oružje.
U decembru 1960. Ben Gurion je u govoru u Knesetu javno potvrdio postojanje reaktora u Dimoni, rekavši da će imati snagu 24 megavata i da neće biti dovršen još četiri godine. Tvrdio je da je "namenjen isključivo mirnodopskim svrhama".
Novoizabrani predsjednik Džon Kenedi, zabrinut zbog širenja nuklearnog oružja, tražio je od Izraela da omogući redovne inspekcije. Tim iz 1961. zaključio je da ne postoji oprema za reprocesiju plutonijuma, ali Vašington je želeo redovne provere kako bi uverio Egipat i druge arapske zemlje da Izrael ne gradi bombu.
Dokumenti koje je prikupio Nacionalni arhiv za bezbednost pri Univerzitetu Džordž Vašington pokazuju da je Izrael mesecima odbijao dodatne inspekcije, sve dok Kenedi 1963. nije poslao pismo novom izraelskom premijeru Leviju Eshkolu (pismo je prvobitno bilo namenjeno Ben Gurionu, ali je ovaj u međuvremenu dao ostavku).
"Američka potpora Izraelu mogla bi biti ozbiljno dovedena u pitanje ako se proceni da nismo u mogućnosti dobiti pouzdane informacije o pitanju toliko važnom za mir kao što je izraelski nuklearni program", napisao je Kenedi, dodavši da američki naučnici moraju da imaju neograničen pristup svim delovima kompleksa u Dimoni.
Eshkol je odgovorio mesec dana kasnije, naglasivši da se reaktor koristi u isključivo mirnodopske svrhe. Godinu kasnije američki su inspektori zaključili da nema kapaciteta za proizvodnju oružja, ali su temeljili tvrdnje se na pogrešnoj pretpostavci – da ne postoji postrojenje za reprocesiju plutonijuma. U stvarnosti, ono je bilo izgrađeno ispod reaktora. Izraelci su čak napravili lažne zidove oko lifta koja vode prema njemu.
Novinar Sejmur Herš u knjizi "The Samson Option" iz 1991. opisuje kako je sve bilo organizovano: "U Dimoni je izgrađena lažna kontrolna soba, s lažnim komandnim pločama i kompjuterima koji su prikazivali da reaktor proizvodi toplinu od 24 megavata – kako je Izrael tvrdio. Tehničari su uvežbavali do detalja što reći i kako se ponašati dok su Amerikanci u obilasku. Cilj je bio uveriti ih da nikakvo postrojenje za reprocesiju ne postoji – niti može postojati."
Do 1968. CIA je bila uvjerena da Izrael ima nuklearno oružje – u trenutku kad su završeni pregovori o NPT-u. Amerikanci su zaključili da je prekasno da ga Izrael odbaci.
Na privatnom sastanku 1969. u Beloj kući, predsednik Ričard Nikson i premijerka Golda Mir postigli su tajni dogovor: Izrael neće testirati oružje niti ga javno priznati, a zauzvrat će SAD obustaviti inspekcije u Dimoni i odustati od pritisaka da Izrael potpiše NPT. U dopisu savetnika za nacionalnu bezbednost Henrija Kisindžera stoji da je Nikson tražio od Mir da Izrael ne uvodi nuklearno oružje javno u region.
Godine 1979. američki satelit Vela 6911 zabiežio je moguću nuklearnu eksploziju uz obalu Južne Afrike. Predsednik Džimi Karter i njegovi savetnici sumnjali su da je reč o izraelskom testiranju – što bi bilo kršenje dogovora Niksona i Mir.
Leonard Vajs, tadašnji savetnik u Kongresu, 2011. je napisao da su administracije Kartera i Regana ignorisale ili umanjivale obaveštajne informacije koje su upućivale na Izrael.
"Težina dokaza da se radilo o izraelskom testu uz pomoć Južne Afrike čini se neosporna", napisao je, pozivajući se na analize najviših američkih naučnika i podatke iz Karterovih dnevnika. Ali, Izrael nikad nije priznao da se test dogodio, a neki stručnjaci i dalje sumnjaju da je eksplozija uopšte bila nuklearna – ili da je išta prikriveno.
To što je Izrael lagao, ne opravdava što je Iran lagao
Izrael je godinama obmanjivao i svog najvernijeg saveznika, Sjedinjene Države, verujući da mu atomska bomba osigurava preživljavanje u neprijateljskom susedstvu. To što je Izrael lagao, ne opravdava što je Iran lagao, ali američki neuspjeh da zaustavi izraelski nuklearni program pokazuje koliko je teško jednom puštenog duha nuklearnog oružja vratiti u bocu – a američko prećutno prihvaćanje izraelskog nuklearnog arsenala već više od pola veka otvara prostor optužbama o dvostrukim standardima na Bliskom istoku, piše Washington Post.
Iran je danas okružen državama koje imaju nuklearno oružje – Rusijom, Indijom, Pakistanom i Izraelom. Kao što je šah želio atomski kišobran nad Iranom, to su – izgleda – poželeli i ajatolasi koji su ga srušili. A čak i ako Iran jednog dana doživi promenu režima, nema nikakve garancije da nova vlast neće težiti bombi – čak i ako im se danas uništi svaki postojeći nuklearni objekat.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso/Index)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
